Od osnove do predmera: metod za kompletan set elektro crteža

Prvobitno objavljeno na italijanskom: original na ElectroYou · Engleska verzija serijala izlazi i kao članci naše LinkedIn stranice — prati na LinkedIn-u

Ko projektuje elektroinstalacije stambenih zgrada, verovatno više vremena provede sređujući crteže nego odlučujući o samoj instalaciji. Ovaj tekst nije o propisima, nego o metodu: kako se iz arhitektonske osnove dobijaju svi crteži elektroinstalacija, zajedno sa predmerom, tako da se nijedan crtež ne kosi sa drugim.

Najpre, reč-dve o nama. Ne potpisujemo projekte u zemljama u kojima se ove zgrade grade. Iza nas je više od dvadeset pet godina iskustva u projektovanju elektroinstalacija, a crteže izrađujemo za projektantske biroe: lokalne propise primenjujemo u samim crtežima, a provera i potpis ostaju odgovornom projektantu. Zato ovaj tekst ne tumači propise — to je posao onih koji pod njima potpisuju — nego govori o tome kako se crteži prave.

1. Sve zavisi od podloge

Arhitektonski DWG nije samo prilog: to je struktura podataka na kojoj počiva sav kasniji posao. Zato, pre nego što se na osnovu postavi prvo svetlosno mesto, vredi proveriti pet stvari.

Zatvorene prostorije. Svaka prostorija treba da bude omeđena zatvorenom polilinijom ili bar zidovima koji se zaista dodiruju. Ako je kontura otvorena makar dva centimetra, nijedan postupak ne može pouzdano da utvrdi kojoj prostoriji pripada utičnica pored vrata. Od tog trenutka sve se dodeljuje ručno, i na svakoj reviziji ispočetka.

Slojevi razdvojeni po nameni. Zidovi, vrata i prozori, nameštaj, kote, šrafure i tekst — svako na svom sloju. Ako je nameštaj na sloju zidova, ne može se isključiti da bi se osnova pročitala, pa je svaki list pretrpan od samog početka.

Nazivi i površine kao pravi tekst. „Dnevna soba 24,60 m²“ mora biti tekstualni objekat, na sloju koji se lako prepoznaje. Iz tih natpisa nastaju legenda, tabele prostorija i pola opisa u predmeru.

Dosledne jedinice i razmera. Ako je fajl sačuvan u drugim jedinicama od onih koje navodi, blokovi se ubacuju hiljadu puta uvećani ili umanjeni.

Bez zalutale geometrije. Zaboravljena linija nekoliko kilometara od zgrade kvari granice crteža, a sa njima i svaki pogled koji se generiše automatski.

Šta zapravo znači „čista podloga“? Jedna nedavno primljena imala je 224 sloja, a nije bila neuredna: nijedan sloj nije bio prazan i svaki je imao smisla za onoga ko je crtao osnovu. Problem nije višak koji treba baciti, nego obim. Za elektro deo potrebno je desetak slojeva — zidovi, otvori, nazivi i površine prostorija, kote — a sve ostalo mora da se isključi jednim potezom, tako da tih deset ostane uključeno. Ako slojevi nisu razdvojeni po nameni, to nije moguće, i stalno se radi na pretrpanoj osnovi. Pola dana utrošeno na razumevanje i čišćenje podloge košta manje od jedne jedine revizije na već složenim listovima.

2. Pročitati zgradu pre crtanja

Pre prvog simbola treba pročitati zgradu: koliko ima prostorija, čemu koja služi, šta pripada pojedinačnom stanu, a šta je zajednička potrošnja. Od te podele zavisi koliko razvodnih tabli treba, koliko vertikala i kuda idu napojni vodovi. Ako se to odloži, otkrije se na pola posla — i onda se precrtava.

Kod višespratnih zgrada treba pogledati i vertikalu: kuda prolaze instalacioni šahtovi i da li se tehničke prostorije poklapaju od sprata do sprata. Vertikala koja na trećem spratu naiđe na gredu projektantski je problem, a ne detalj crtanja.

Raspored diktira namena prostorije, a ne dužina zida. Šest metara zida u dnevnoj sobi i šest metara hodnika ne traže isto.

3. Utičnice i svetla: prema nameštaju i kretanju

Utičnice se raspoređuju prema predviđenom nameštaju, a ne na jednakom razmaku duž zida. U kuhinji su bitni radna ploča i ugradni aparati, u spavaćoj sobi obe strane kreveta, u dnevnoj sobi zid sa televizorom.

Prekidači prate kretanje kroz stan: na ulazu u prostoriju, sa strane kvake; naizmenični na oba kraja dugačkog hodnika ili stepeništa; unakrsni kad mesta paljenja postanu tri. To su projektantske odluke, a ne pitanje izvođenja. Ako se prepuste gradilištu, crtež i izvedeno stanje razilaze se od prvog dana.

Kupatila, spoljni prostori i vlažne prostorije mesta su na kojima raspored prestaje da bude stvar udobnosti. Tu rastojanja, karakteristike opreme i mere zaštite određuju lokalni propisi, a odgovorni projektant ih ponovo proverava pri svakoj izmeni arhitektonske podloge.

4. Strujna kola i numeracija: kičma projekta

Ovde se odlučuje da li će posao preživeti revizije. Svaka tačka nosi oznaku strujnog kola kome pripada, a oznaka ima stalnu strukturu: tabla, stan, vrsta kola, redni broj. Koja će konvencija biti izabrana nije važno; važno je da postoji i da se od nje nikad ne odstupa.

Kad je numeracija dosledna, jednopolna šema table više nije poseban crtež, nego posledica osnove. Postoji jedan spisak strujnih kola, izveden iz osnove, i iz njega se generiše šema. Nikada dva spiska: dva spiska se uvek raziđu, i to neprimetno.

Klasična greška je obrnuta: jednopolna šema crta se zasebno i dopunjuje „kad bude vremena“. Šema zaostaje, a razliku pronalazi izvođač, na gradilištu.

5. Predmer kao upit, a ne ručno brojanje

Ako svaki simbol nosi svoju stavku — šifru, opis, jedinicu mere — predmer se dobija prebrojavanjem simbola i sabiranjem dužina po vrsti. To nije poseban posao za kraj, nego pitanje postavljeno crtežu, i jedini način da predmer i posle treće revizije odgovara listovima.

Ono čega nema na crtežu ostaje projektantu: otpad, spustovi i vertikale, građevinski radovi, sitan materijal, cene i, iznad svega, provera zdravim razumom. Ako broj tačaka ne odgovara broju prostorija i njihovoj nameni, greška je ranije, u modelu — a ne u tabeli.

6. Šta metod rešava, a šta ne

Metod rešava posledice. Sve što proističe iz već donete odluke — geometrija, količine, usklađenost listova, prenošenje izmene kroz ceo komplet, legenda, zaglavlja — može da se izvede umesto da se prepisuje, i isplati se: prepisivanje je najsigurniji način da dva lista koja govore isto počnu da govore različito. Alati nisu ništa egzotično: atributi blokova da podaci budu u samom simbolu, ekstrakcija podataka u tabele za spiskove i predmer, reference i polja da se zaglavlje samo popunjava. Svaki CAD ih ima već dvadeset godina. Obično ne nedostaje alat, nego disciplina da se dosledno koristi od početka do kraja.

Metod ne donosi odluke. Dimenzionisanje vodova, selektivnost zaštite, izbor onoga što zgradi treba iznad minimuma, procena posebnih slučajeva — ništa od toga ne proističe iz osnove, nego joj prethodi. Nijedna disciplina crtanja te odluke ne proizvodi niti ih zamenjuje; u najboljem slučaju ranije pokaže da ih nema.

Metod ima i svoja ograničenja, i treba ih navesti. Vredi onoliko koliko vredi podloga: na neurednom fajlu proizvodi prividan red. Vredi onoliko koliko vredi konvencija označavanja: ako se struktura oznaka promeni usred posla, sva prednost pada na nulu. A pre svega, doslednost nije ispravnost. Savršeno usklađen komplet crteža može biti dosledno pogrešan, a usklađenost ga čini još ubedljivijim, jer se greška širi jednako efikasno kao i ispravka. Suštinska provera ostaje ljudski posao i mora je obaviti onaj ko je za to ovlašćen.

Projekat potpisuje čovek. Usklađenost sa pravilima struke i sa obavezama koje važe tamo gde se zgrada gradi odgovornost je projektanta koji potpisuje i ne može se preneti na metod ili postupak. Nijedan alat ne potpisuje projekat.

7. Napomena o jezicima

Pre ili kasnije neko zatraži isti komplet crteža na više jezika. To je dobar test pristupa koji koristi i onome ko radi na samo jednom jeziku: tekst ne treba da živi na crtežu, nego u modelu. Ako su legende, zaglavlja i opisi stavki atributi objekata, a ne tekst položen po osnovi, onda su crteži, tabele prostorija i predmer samo različiti prikazi istih podataka: ispravi se jednom, a ispravka se vidi svuda. Ako je tekst razbacan po listovima, svaka revizija postaje potraga za blagom, na kom god jeziku da je napisan.

I ovde treba jasno reći gde je granica. Prevedene tehničke opise mora da pročita neko ko poznaje struku na ciljnom jeziku. A pozivi na standarde se uopšte ne prevode: zamenjuju se standardima zemlje u kojoj se zgrada gradi, a izbor potvrđuje projektant koji tamo potpisuje. Doslovno preveden poziv na standard u najboljem slučaju ne upućuje ni na šta.

Nijedno od ovih pravila nije novo. Da li će projekat preživeti revizije ili će se raspasti, gotovo uvek zavisi od samo dve stvari: kvaliteta podloge i discipline u numeraciji strujnih kola. Vreme koje metod uštedi odlazi tamo gde je zaista potrebno — na tehničke odluke, koje niko ne može doneti umesto onoga ko potpisuje.