Predmer se očitava sa crteža

Prvobitno objavljeno na italijanskom: original na ElectroYou · Engleska verzija serijala izlazi i kao članci naše LinkedIn stranice — prati na LinkedIn-u

Peti i poslednji članak serijala. Predmer dolazi na sam kraj posla i obično se radi kao dosadna obaveza: neko otvori crteže i počne da broji. Ne mora da bude tako. Ako svaki simbol na crtežu već zna šta predstavlja, predmer ne treba pisati — on se očitava sa crteža.

1. Svaki simbol nosi svoju stavku

Utičnica na osnovi nije samo znak. Uz nju idu šifra, opis i jedinica mere. Isto važi i za svetiljku, prekidač, metar kabla. Ti podaci su upisani u sam objekat, a ne u tekst dopisan pored njega.

Svaki red predmera onda izgleda isto: opis, jedinica mere, količina. Svetlosno mesto, kom, 366. Kabl za rasvetu, m, 2.978. Ni više ni manje od onoga što je nacrtano.

Kad su simboli tako napravljeni, brojanje je lako. Simboli se prebroje po vrsti, a dužine kablova saberu po preseku provodnika (u mm²). Iz ta dva zbira nastaje predmer.

2. Prebrojati, pa sabrati

Za ovu zgradu od 38 stanova račun izgleda ovako: više od hiljadu utičnica i fiksnih priključaka (fiksni priključak je mesto na koje se uređaj vezuje direktno, bez utikača), 366 svetiljki, 194 obična i 72 naizmenična prekidača — naizmeničnim se isto svetlo pali i gasi sa dva mesta. Tu su i kablovi: oko 3.235 metara za utičnička kola i 2.978 metara za rasvetu, u celoj zgradi. Svaki broj je uzet sa crteža, nijedan nije procenjen.

Kablovi se sabiraju po preseku zato što se utičnička i svetlosna kola ne izvode istim kablom. Zbog toga u predmeru ne piše „toliko i toliko metara kabla“, nego „toliko metara ovog preseka, a toliko onog“. Upravo to treba onome ko naručuje materijal i izvodi instalaciju.

Ni to se ne radi ručno. Isti program koji čita osnovu i broji tačke, opisan u trećem delu, pravi i predmer. CAD se za brojanje uopšte ne otvara: program se pokrene i tabela je gotova.

3. Predmer prati crteže

Prava korist se vidi već na trećoj reviziji. Pomeri se zid, doda se prostorija, prepravi se kolo: crtež se promeni, a predmer odmah s njim. Nema druge liste koju treba ručno usklađivati — postoji samo jedna, nastala iz crteža, i uvek odgovara onome što je nacrtano.

U tome je, na kraju, i smisao celog serijala. Ako predmer nastaje iz crteža, a crtež iz istog modela kao i svi ostali crteži, sve se poklapa. Količine u predmeru, strujna kola na jednopolnoj šemi i utičnice na osnovi opisuju istu zgradu.

4. Čega nema na crtežu

Na crtežu nije baš sve. Predmer koji iz njega izađe treba još ručno dopuniti, i to je posao projektanta.

Otpad pri sečenju kabla. Spustovi i vertikale koje osnova ne pokazuje. Građevinski radovi: štemovanje šliceva, ugradnja kutija, cevi pod malterom. Sitan materijal. Cene. I, pre svega, provera zdravim razumom: da li broj tačaka odgovara broju prostorija i njihovoj nameni? Ako jedna soba ima deset utičnica, a druga, ista takva, samo dve — odgovor se ne traži u tabeli, nego ranije, u modelu.

To je granica metoda i treba je reći otvoreno. Automatski predmer daje količine koje se vide na crtežu, brzo i uvek ažurno. Sve ostalo — ono što donosi iskustvo — i dalje je posao onoga ko potpisuje.

5. Kraj lanca

Predmerom se lanac zatvara. Iz arhitektonske osnove nastali su, redom: prostorije i stanovi, spisak strujnih kola, jednopolne šeme tabli, raspored utičnica i svetiljki i, na kraju, predmer. Svaki crtež potiče iz istog modela. Promena na početku prenosi se svuda, bez ručnog prepisivanja.

Ne potpisujemo projekte u zemljama u kojima se ove zgrade grade: primenjujemo pravilo i uslove distributera, a provera i potpis ostaju odgovornom projektantu. Metod oduzima sate crtanja, ne i odluke.

Ovde se serijal završava. Pet članaka, jedna nit: svi crteži i predmer nastaju iz iste osnove, pa jedni drugima nikad ne protivreče. Vreme koje se tako dobije ide u realizaciju sledećih projekata.