Gde prestaje automatizacija, a počinje rasuđivanje

Prvobitno objavljeno na italijanskom: original na ElectroYou · Engleska verzija serijala izlazi i kao članci naše LinkedIn stranice — prati na LinkedIn-u

Na stambenoj zgradi, inženjerske odluke stanu u jedno popodne.

Koliko utičnica i svetiljki ide u svaku prostoriju, kako se grupišu u strujna kola, kako se pali osvetljenje, gde stoji tabla — nekoliko sati procene nekoga ko je to već radio.

A onda crteži i predmer traju nedeljama.

Ne zato što su teški, nego zato što svaku od tih odluka treba ručno provući kroz ceo komplet: svaki simbol nacrtan i označen, jedan po jedan, trase kablova povučene duž zidova, jednopolne šeme popunjene red po red, proračunati bilans snaga i padovi napona, na kraju prebrojana svaka količina.

A to su tek stanovi. Slede hodnici i stepeništa, zajedničke prostorije, garaža — svako sa svojom tablom, svojim kolima, svojim osvetljenjem, pa još i panično. Sati po listu, dani po spratu, nedelje po zgradi.

Ništa od toga nije inženjerstvo. To je posledica inženjerstva, prepisana rukom.

I baš to vredi automatizovati — posledice, nikad odluke. Kad se jednom slože tačke i kola, iz njih po pravilu proističu bilans snaga, padovi napona, preseci provodnika, zaštitni uređaji, svaki list i svaki red predmera — izvedeni za par minuta, i nikad pogrešno prebrojani na četrdesetom listu.

Popodne procene ostaje inženjeru. Nedelje prepisivanja ne moraju da postoje.

Gde vi povlačite tu granicu — šta biste pustili da se izvede, a šta ne biste prepustili nikom?

Ko ovo piše ne potpisuje projekte: norma i potpis ostaju projektantu koji potpisuje. Ovde je reč samo o metodu.