Gde idu utičnice (i svetla)

Prvobitno objavljeno na italijanskom: original na ElectroYou · Engleska verzija serijala izlazi i kao članci naše LinkedIn stranice — prati na LinkedIn-u

Četvrti članak serijala. U trećem delu utičnice i svetla već su bili na osnovi, i odatle smo izveli strujna kola, table i šemu. Ovde se vraćamo korak unazad: kako se odlučuje gde ide svaka utičnica i svako svetlo? To je jedini korak u celom poslu u kome se donosi prava odluka. Sve ostalo se izračunava.

1. Pravilo daje minimum, a ne mesto

Polazimo od jednostavnog pravila, po vrsti prostorije: u kuhinji pet utičnica, u dnevnoj sobi tri, u spavaćoj dve, u kupatilu dve, u predsoblju, ostavi i na terasi po jedna, i plafonsko svetlo u svakoj prostoriji. To je ista tabela iz koje je u trećem delu izašao broj kola, i ispod tog minimuma se ne ide. U mnogim zemljama minimalnu opremljenost prostorija propisuje i standard, ponegde po nivoima — u Italiji, na primer, u tri nivoa — i tamo gde je tako, taj minimum ima prednost. Ne potpisujemo projekte u zemljama u kojima se ove zgrade grade: primenjujemo pravilo i uslove distributera, a provera i potpis ostaju odgovornom projektantu.

Ali pravilo kaže koliko utičnica, a ne gde. „Dve utičnice u spavaćoj sobi“ važi i za sobu od devet kvadrata i za sobu od osamnaest, bez obzira na to da li je krevet uz kraći ili uz duži zid. Broj je određen, mesto nije. A mesto je ono sa čim će stanari živeti trideset godina.

2. Zidovi kažu gde utičnica može da stoji, nameštaj gde je potrebna

Prvi filter su zidovi. Utičnica ide na zid: ne na prozor, ne na vrata, ne na komad zida od trideset centimetara, ne u deo kupatila do koga dopire voda. Iz osnove koju smo pročitali u drugom delu znamo gde su zidovi i otvori svake prostorije. Znamo, dakle, gde utičnica može da stoji — ali još ne i gde je potrebna.

Drugi filter je nameštaj koji je arhitekta nacrtao. On se ne vidi na elektro crtežu, a ipak odlučuje o svemu. Krevetu trebaju dve utičnice, po jedna sa svake strane, u visini noćnog ormarića. Stolu treba jedna, na najbližem zidu. Zidu sa televizorom treba grupa. U kuhinji iznad radne ploče ide niz utičnica, a svaki ugradni aparat — ploča za kuvanje, rerna, mašina za sudove, frižider, aspirator — dobija svoj priključak iza sebe. (Fiksni priključak je mesto na koje se uređaj vezuje direktno, bez utikača.) Kupatilo je drugačije: utičnica je tu malo, a umesto njih su fiksni priključci — bojler, mašina za veš, ventilator, grejalica — svaki tamo gde uređaj stoji.

Kad se dva filtera spoje, svaka utičnica ima razlog koji se vidi na osnovi: ova je ovde zbog noćnog ormarića, ona zato što se tu završava radna ploča, onaj priključak zato što je bojler odmah iza njega. To je raspored utičnica na slici, za tipičan stan ove zgrade. Zidove i nameštaj crta arhitekta; utičnice i priključci proizlaze iz njih. Svaki simbol nosi oznaku svog strujnog kola — istu onu koja se pojavljuje na tabli u trećem delu.

3. Prekidače određuju navike

Za rasvetu je pravilo jednostavnije: bar jedno plafonsko svetlo po prostoriji, sa zaštitom koju prostorija traži — obična svetiljka u sobama, zaštićena u kupatilu, na terasi i u podrumu. U ovoj zgradi ima ih 366.

Odluke traže prekidači. Prekidač stoji na ulazu u prostoriju, sa strane kvake, pa ga ruka nađe pre nego što se vrata sasvim otvore. Dugačak hodnik pali se sa oba kraja, naizmeničnim prekidačem na svakom kraju; naizmenični prekidači pale i gase isto svetlo sa dva mesta. Isto važi za stepenište i za spavaću sobu u kojoj se svetlo gasi iz kreveta. U ovoj zgradi ima 194 obična i 72 naizmenična prekidača. Koliko naizmeničnih treba, ne piše ni u jednom standardu; zavisi od toga kako se ljudi kreću po stanu. I to je nameštaj, u širem smislu: ne komadi, nego putanje.

Evo rasporeda rasvete u istom stanu: jedno svetlo po prostoriji, prekidač pored vrata sa strane kvake, naizmenični prekidač tamo gde prostorija ima dva ulaza.

4. Kablovi prate zidove

Kad su utičnice i svetla na mestu, iz razvodne table stana, pored ulaza, za svako kolo kreće po jedan kabl. Kabl ne ide najkraćim putem, nego najkraćim putem duž zidova. Vodi se u zidu, pod malterom, ili u plafonu za rasvetu. Skreće tamo gde skreće zid. Iz prostorije u prostoriju prelazi iznad vrata, nikad dijagonalno preko sobe. U kupatilu poštuje iste zone kao i utičnice. Svako kolo ima glavnu trasu duž zida, a od nje kratke odvojke do pojedinih utičnica. Tako je po zidu jedan šlic, a do svake utičnice stiže se sa najmanje kabla.

Na osnovi je kabl nacrtan tamo gde će zaista ići: to je crvena linija duž zidova na obe slike. To je važno zato što se dužina svake deonice meri, a ne procenjuje, i ta dužina se koristi dvaput: za proveru pada napona iz trećeg dela i za stavku kablova u predmeru, u petom delu. U tipičnom stanu sa slika kablovi su dugi oko 45 metara za utičnice i 47 za rasvetu. Na celoj zgradi — 3.235 i 2.978 metara.

5. Brojanje po vrsti prostorije

Kad se primene sva tri filtera — minimum, zidovi i nameštaj — za trideset osam stanova izlazi sledeće. Minimum iz tabele daje 564 utičnice i 250 svetala. Raspored daje 773 utičnice i 359 fiksnih priključaka, ukupno 1.132 tačke, i 276 svetala. Razlika se vidi po prostorijama.

Dnevne sobe: minimum 117; postavljeno 319 utičnica i priključaka, skoro tri puta više. Televizor, sto i, u petnaest stanova, kuhinja otvorena prema dnevnoj sobi, sa svojom radnom pločom.

Spavaće sobe: minimum 162; postavljeno 323. Obe strane kreveta, radni sto, klima-uređaj.

Kuhinje, tamo gde su posebna prostorija: minimum 115; postavljeno 140. Niz iznad radne ploče i ugradni aparati.

Kupatila: minimum 120 utičnica; postavljeno 70 — ali uz 233 fiksna priključka: bojler, mašina za veš, ventilator, grejalica. Pravilo broji utičnice, a raspored ih pretvara u priključke. Merodavan je broj tačaka: 303.

Predsoblja, ostave i garderoberi ostaju na minimumu: po jedna utičnica.

Minimum kaže koliko utičnica treba najmanje. Nameštaj kaže koliko ih stvarno treba. Između 564 i 1.132 nema nikakve darežljivosti: tu je osnova sa nameštajem, pročitana za svaku prostoriju posebno.

6. Jedini korak u kome se odlučuje

Vredi to reći otvoreno. U celom lancu — osnova, spisak strujnih kola, šeme tabli, raspored i trase kablova, predmer — ovo je jedina celina u kojoj se donosi odluka koja ne proističe iz neke druge. Broj kola proističe iz brojanja. Presek kabla proističe iz opterećenja. Predmer proističe iz crteža. Raspored ne proističe ni iz čega od toga: proističe iz nameštaja, a nameštaj bira onaj ko projektuje stan.

Zato je provera ovde čitanje osnove sa nameštajem, prostoriju po prostoriju. Da li je krevet zaista ovde? Da li je ovo radna ploča? Ima li svaka utičnica pored sebe svoj razlog? Tu proveru radi odgovorni projektant. Mi list pripremamo tako da se ona obavi na prvi pogled: nameštaj ostaje vidljiv ispod utičnica, a svaka utičnica nosi oznaku svog kola.

Sledeći deo je poslednji i bavi se predmerom: brojanje iz ovog dela pretvara se u količine i opise. I pokazuje se da predmer izveden iz crteža nije dodatni posao, nego pitanje postavljeno modelu.